Licentia poetica

Дођи на заувек. И шапни колико ти недостајем. Шапни ми све своје жеље и дотрчи у мој загрљај. Дођи и остани. Помилуј ме по коси и насмеј се како само ти знаш. Говори ми све оне лажи које одувек су биле истине.                            Говори ми очима и умири ме. A.M. 5.12.2019.

Ноћас покушавам да музиком утишам буку у својој глави, а да разбудим тишину у оквиру ових зидова. Тумарајући по мислима и игноришући питања чијих  се  одговора бојим , бесомучно тражим спас.                         Еvery time we say goodbye, baby, it hurts!                                                                 Ја ћутим и седим у тишини. Киша ме дозива! Вриснула бих :  „Немам те!                        Годинама те немам,                       а имам . ” Док ћутим ти данима, месецима и годинама  „ В олим те . ” Вриснула бих, нестала и бризнула у плач. Ето! Ћутим ти... И гледам како одла...