Покушаји

Покушаји?
Знам, није пријатно
чути ту реч.
Мада, да ли је истина
најчешће пријатна и
колико испрати
наше жеље?
Тежим искрености
кроз живот,
а углавном сам се
сусретала са лажима.
Штавише,
на моменте бих се
саживела са таквом
свакодневицом.
Али, шта сам увидела?
У бити, не можеш
дуго живети у лажи.
Срце се отргне.       
Напусти те у свом твом
неискреном поступању и одједном си
усамљен када никога нема
у близини...
Да, покушаји!
Премда,
људи су жива бића,
не играчке.
Но, да ли је и
колико могуће
у потпуности бити
трезвен, исправан
и чист?
И шта то уопште и значи?
Можда сам теби она која
се највише воли,
изнова и изнова.
Можда сам теби
неко савршен,
док ти мени ниси нико,
јер на тебе не гледам
истим очима
и обратно.
Нема филозофије.
И речи су ништа када се
изговоре на глас...
Оне најискреније се прећуте
и пребивају у срцу док не
извриште своје постојање
тако сакривене и прећутане.
Да, покушаји!
Јер, када се опечеш и заволиш,
тражиш бег.
Жеље су једно и у тренутку су
те издале,
јер оне такве нису за тебе.
Нису ни такви људи,
ма колико их ми волели!
Да, покушаји!
Јер, легитимно је тражити заборав,
све док си искрен,
али коме би се допало да чује
да је покушај?
Покушај да заборавиш.
Покушај љубави.
Покушај среће.
Покушај задовољства.
Покушај сигурности.
А шта ако ти заправо све то
и не желиш?
И сваки тај покушај је неискрен,
јер не желиш да покушаш ни да
заборавиш,
не желиш ни покушај неке
нове љубави,
не желиш на силу да
тражиш ни срећу ни
задовољство,
јер их нећеш наћи.
Ти луташ!
Јер ту не припадаш.
А не припадаш ни себи.
Ти бежиш од припадности
да скројиш нову,
непостојећу
са онима које не желиш
и остаје ти једно ништа,
само пуко преиспитивање:
,,Зашто ја ово радим?"
,, Чему све ово када не желим?"
Питаш се, баш као и ја!
Али, лутању нема краја
док не престанеш да бежиш
ономе чему припадаш
и све док ћутиш...

A.M.

2019.